Uputstvo | Juris.rs

Uputstvo za AI Asistenta

Šta je AI Asistent?

AI Asistent na Juris.rs odgovara na pitanja o sudskoj praksi na osnovu baze od preko 104.000 sudskih odluka. U režimu za propise asistent koristi bazu od preko 13.000 propisa (zakonodavstvo i pravni akti). Ne koristi generičke odgovore — u režimu sudske prakse odgovor može sadržati citate i linkove ka stvarnim presudama iz naše baze. Možete pitati opšta pitanja (npr. o kazni za krađu ili zateznoj kamati) ili otvoriti konkretnu presudu iz pretrage i postaviti pitanje samo o njoj.

Otvori AI Asistenta →

Kako da koristite asistenta

Idite na AI Asistent (nakon prijave).
Iznad polja za unos birate izvor odgovora: Sudska praksa (odgovori uz citate presuda) ili Propisi (odgovori na osnovu zakonodavstva). Za svaki izvor vode se posebne konverzacije u sidebaru i posebni dnevni/mesečni limiti.
U polje za poruku upišite pitanje prirodnim jezikom (npr. "Daj mi sudsku praksu o razbaštinjenju nužnih naslednika?" ili "Kako se računa zatezna kamata?").
Pritisnite Enter ili kliknite dugme za slanje. Asistent pretražuje bazu i vraća odgovor sa citatima iz presuda kada je to relevantno.
U odgovoru možete kliknuti na broj broj citirane presude (npr. [1], [2], [3], ...) da biste otvorili detalje te presude u bočnom panelu.
Ako ste došli iz pretrage i otvorili presudu, dugme "Pitaj AI asistenta o ovoj presudi" vodi vas u chat sa kontekstom te presude.
Istorija konverzacija se čuva u levom sidebaru, u dve grupe (Sudska praksa / Propisi). Možete započeti novu konverzaciju dugmetom "Nova konverzacija".
Kopiraj i Podeli: ispod svakog odgovora asistenta nalazi se traka sa akcijama. Kopiraj stavlja tekst odgovora u clipboard (sa atribucijom Juris.rs na kraju), Podeli otvara prozor sa javnim linkom ka istom razgovoru (samo za čitanje, bez prijave). Dugme za deljenje dostupno je i preko ikonice u sidebaru pri prelasku mišem preko stavke. Obriši u sidebaru uklanja konverzaciju.
Ukoliko želite da osvežite konverzaciju (kontekst konverzacije), da ne biste mešali kontekst sa prethodnim pitanjima, možete jednostavno započeti novu konverzaciju.

Početni ekran asistenta, izabran je režim Sudska praksa — Početni ekran asistenta u režimu Sudska praksa — prebacivanjem na PROPISI menja se izvor odgovora i tekst placeholder-a u polju.

Početni ekran asistenta sa izabranim režimom Propisi — Isti ekran sa izabranim režimom Propisi — pitanja se sada postavljaju o zakonodavstvu.

Kopiranje i deljenje odgovora

Ispod svakog odgovora asistenta nalazi se traka sa akcijama. Sa leve strane su ocene Korisno i Nije korisno, a sa desne strane dugmad za kopiranje teksta odgovora i deljenje celog razgovora.

Kopiraj stavlja tekst odgovora u clipboard sa kratkom atribucijom na kraju (linija sa nazivom Juris.rs i adresom platforme) — pogodno za prosleđivanje u mejlu, dokumentu ili poruci.
Podeli otvara prozor sa javnim linkom ka istom razgovoru (samo za čitanje, bez prijave). Možete kopirati URL ili pokrenuti nativni dijalog deljenja uređaja.
Opcija deljenja dostupna je i preko ikonice u levom sidebaru pri prelasku mišem preko stavke konverzacije.

Traka sa akcijama ispod odgovora asistenta — palčevi levo, kopiraj i podeli desno — Traka sa akcijama ispod odgovora — palčevi za ocenu levo, dugmad za kopiranje i deljenje desno.

Prozor Podelite razgovor sa linkom samo za čitanje — Dijalog za deljenje — kopirajte URL ili koristite „Podeli…“ na uređaju.

Primeri pitanja i odgovora

Nadji mi sudsku praksu o vrednovanju noćnog rada

Sudovi su zauzeli stav da se vrednovanje noćnog rada može ostvariti na dva načina: ili kroz uvećanu zaradu od najmanje 26% od osnovice, ili kroz vrednovanje pri utvrđivanju osnovne zarade (npr. putem koeficijenata). Nije dozvoljeno dvostruko vrednovanje istog rada (Presuda br. Rev2 1380/2021, VKS)[2] (Presuda br. Rev2 473/2020, VKS)[5].

Kada zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu za noćni rad

Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu za rad noću (najmanje 26% od osnovice) ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade (Presuda br. Gž1 3609/23, Apelacioni sud u Beogradu)[3] (Presuda br. Rev2 521/2015, VKS)[4].

Činjenica da je osnovna zarada ugovorena kao minimalna ne oslobađa poslodavca obaveze da zasebno naknadi noćni rad ako on nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade (Presuda br. Gž1 3609/23)[3].
Ustavni sud: zaposlenima pripada pravo na uvećanje zarade za rad noću ako rad nije bio posebno vrednovan po osnovu dodataka, već samo kroz uvećanu platu za uslove rada (Presuda br. Už-2007/2010, Ustavni sud)[8].

Kada zaposleni nema pravo na dodatnu uvećanu zaradu

Ako je noćni rad već vrednovan pri utvrđivanju osnovne cene rada (npr. izmenom pravilnika ili aneksom ugovora), nema osnova za dodatnu isplatu 26% (Presuda br. Rev2 392/2022, Vrhovni sud)[1].
Kada je rad noću vrednovan kroz koeficijent za obračun plate (uključujući koeficijent neredovnosti), nema prava na dodatno uvećanje od 28,6% (Presuda br. Rev2 1380/2021, Rev2 905/2020, Rev2 2828/2021, VKS)[2][6][10].
Ako je noćni rad sastavni deo posla i već vrednovan pri ugovaranju zarade, nema prava na dodatnu naknadu (Presuda br. Rev2 498/2023, Vrhovni sud)[7].
Kada je smenski (i noćni) rad vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade, isključena je mogućnost primene uvećanja od 26% (Presuda br. Rev2 473/2020, VKS)[5].

Napiši mi stav suda kojim je okrivljeni oslobođen optužbi kada nije dokazano postojanje subjektivnog elementa krivičnog dela kod pomaganja pri izvršenju dela

Sudovi u Republici Srbiji zauzimaju jasan stav da je za osuđujuću presudu za krivično delo pomaganja neophodno sa potpunom izvesnošću dokazati subjektivni element (umišljaj i znanje okrivljenog o planu i namerama izvršioca). Ukoliko takvi dokazi izostanu, okrivljeni se oslobađa optužbe.

Značaj dokazivanja subjektivnog elementa

Subjektivni element kod pomaganja podrazumeva umišljaj – svesno i voljno delovanje sa znanjem da se pomaže u izvršenju krivičnog dela. Sudovi ističu da je potrebno sa potpunom izvesnošću dokazati izvršenje dela (Presuda br. Kž1 196/21, Apelacioni sud u Beogradu)[1].

Nedostatak dokaza o znanju i nameri

Pomaganje u ubistvu: Apelacioni sud je zaključio da nije dokazano da su okrivljeni imali saznanja o planu, komunikaciju sa izvršiocem ili da su mu pomogli. Bez dokaznog znanja i svesnog delovanja nema pomaganja (Presuda br. Kž1 196/21)[1].
Iznuda: Oslobađajuća presuda potvrđena jer okrivljena nije znala za plan iznude; izvršilac ju je oteo bez njene volje, mobilni joj je oduzet (Presuda br. Kž1 881/23)[5].
Zloupotreba položaja: Vrhovni sud – nije dokazano da je okrivljeni znao da novac potiče od nezakonite prodaje; bez tog znanja nema umišljaja za pomaganje (Presuda br. Kž1 Po1 24/16)[9].
Nedozvoljen boravak: Nije nesumnjivo utvrđeno da su okrivljeni znali ko boravi u apartmanima ili da su dozvolili boravak bez dokumenata – oslobađanje (Presuda br. Kž1 197/25)[8].

Nedostatak svesti o posedovanju ili radnji

Nedozvoljeno držanje oružja: Oslobađanje jer okrivljeni nije znao za oružje u sefu kojem nije imao pristup (Presuda br. Kž1 2126/13, Apelacioni sud u Novom Sadu)[6].
Pomaganje u držanju oružja: Radnja (dovoženje i posmatranje) nije dokazana kao umišljajno pomaganje; optužnica nije konkretno opisala način pružanja pomoći – oslobađanje (Presuda br. Kž1 480/24)[10].

Primena principa „in dubio pro reo”

Kada dokazi nisu dovoljni za izvesnost o umišljaju, sudovi primenjuju in dubio pro reo. Oslobađanje za razbojništvo jer nije dokazano čuvanje straže niti svest o namerama saoptuženih (Presuda br. Kž1 647/23)[3]. U slučaju krađe – prihvaćena odbrana da okrivljeni nije imao ulogu i nije mogao videti vikendicu (Presuda br. Kž1 132/24)[7].

Autonomna odgovornost pomagača

Odgovornost pomagača je autonomna u odnosu na izvršioca; za ocenu krivične odgovornosti pomagača bitno je da je radnjom izvršenja ostvareno zakonsko biće dela u čijem je izvršenju pomagač sa umišljajem preduzeo radnje pomaganja (Presuda br. Kzz 526/2014, VKS)[2].

Brisanje preduzetničke radnje kojoj nije dodeljen PIB

Agencija za privredne registre nema zakonski osnov da odbije zahtev za brisanje preduzetničke radnje iz registra samo zato što joj nije dodeljen PIB (Presuda br. I-7 U 17353/18, Upravni sud u Kragujevcu)[1].

Ključna utvrđenja suda

Agencija se pogrešno pozivala na odredbe Zakona o poreskom postupku, koje regulišu obaveze poreske uprave, a ne obaveze privrednog subjekta.
Zakon o registraciji ne propisuje da preduzeće bez PIB ne može biti izbrisano iz registra; stoga Agencija nije imala zakonski osnov za odbijanje.
Tuženi organ nije naveo odredbe zakona kojima je propisano da privredni subjekt, nad kojim je okončan postupak likvidacije, ne može biti brisan iz registra zato što nema PIB.

Sud je naglasio da odluka mora biti pravilno obrazložena i zasnovana na odredbama koje se odnose na registraciju, a ne na poreski postupak.

AI-generisani delovi u presudi

U detaljima presude (pretraga ili bočni panel u chatu) polja Sažetak i Stav suda mogu biti označena kao sadržaj izgenerisan pomoću veštačke inteligencije. Prelaskom miša preko oznake vidite kratku napomenu da je tekst informativan i da treba uvek proveriti izvornu presudu.

Korisni saveti

Budite konkretni — pitanja tipa "Koja je kazna za krađu u vrednosti preko 50.000 dinara?" daju bolje rezultate.
Koristite citate — u odgovoru asistent obično navodi presude; klik na broj presude otvara ceo dokument.
Za uporednu praksu prvo pretražite presude (Pretraga), pa zatim pitajte asistenta o izabranoj presudi.
Dnevni i mesečni limit upita zavise od vaše pretplate; trenutni limit vidite u sidebaru na stranici AI Asistenta.

Uputstvo za pretragu

Pregled mogućnosti pretrage sudske prakse na Juris.rs.

Pretraga po ključnim rečima

U polje za pretragu unesite pojmove (npr. "zatezna kamata", "raskid ugovora"). Sistem pretražuje sadržaj presuda i vraća rezultate rangirane po relevantnosti, sa isečcima gde se nalazi traženi tekst.

Upit prirodnim jezikom

Možete uneti i duže pitanje ili opis u običnom jeziku. Kada sistem prepozna takav upit, prilagođava ga pretrazi po ključnim rečima i prikazuje kratko objašnjenje. U rezultatima se traženi pojmovi mogu istaknuti u tekstu. Za direktan odgovor na pravno pitanje (bez liste presuda) koristite AI Asistenta.

Istorija pretraga

Ispod polja za unos, dugme "Istorija pretraga" otvara listu vaših ranijih pretraga (sa brojem rezultata i datumom). Klik na stavku ponavlja istu pretragu. Lista je stranična ako imate mnogo unosa.

Pretraga po propisu

Uključite prekidač "Pretraga po propisu" iznad polja. Kucajte naziv propisa (npr. "Zakon o obligacionim odnosima") — prikazuje se lista predloga. Izaberite propis (ili konkretan član ili stav propisa) i pokrenite pretragu da biste dobili sve presude koje ga pozivaju. Imamo preko 100.000 unikatnih spomenutih propisa u našoj bazi.

Filteri (Sud, oblast prava, datum)

Dugme "Filteri" otvara panel: Sud, Oblast prava, Datum od i Datum do. Rezultati se ograničavaju na presude koje zadovoljavaju uslove. "Očisti sve" uklanja filtere.

Kopiranje linka pretrage

Dugme "Kopiraj link pretrage" kopira URL sa svim parametrima — možete ga podeliti ili sačuvati; otvaranjem linka dobija se ista pretraga.

Detalji presude (slide-over)

Kada kliknete na bilo koj rezultat pretrage, otvara se slide-over panel sa detaljima presude. U panelu: meta podaci, "Otvori presudu" (link ka izvoru), "Pitaj AI asistenta o ovoj presudi", dugmad za deljenje i kopiranje linka ka ovoj presudi, Sažetak, Stav suda (sa napomenom ako su AI-generisani), Ključne reči, Pozivani propisi, Izreka, Obrazloženje i "Slične presude".

Podeli ili kopiraj link presude

Pored svake presude u listi rezultata i u detaljnom panelu dostupne su akcije za deljenje (npr. nativni dijalog na telefonu) i za kopiranje direktnog linka ka toj presudi u Juris.rs, radi slanja kolegama ili čuvanja.

Slične presude

U detaljnom prikazu presude na dnu je sekcija "Slične presude" — sistem pronalazi presude slične po temi, sa procentom sličnosti. Klik otvara njihov detaljni prikaz.

Otvori pretragu